Svake godine na Veliku subotu, upravo na onaj dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božijeg u nedjelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.
Na Veliku subotu hodočasnici, ljudi različitih nacionalnosti i predstavnici različitih crkava, dolaze u Hram groba Gospodnjeg i čekaju osobiti Božiji blagoslov, silazak blagodatnog ognja. Još u petak uveče su u hramu pogašena sva kandila, a vrata Kuvuklije su zapečaćena.
Patrijarh se razodeva, ostaje samo u stiharu, i s trideset tri sveće u rukama, po broju Spasiteljevih godina proživljenih na zemlji, ulazi ka grobu. I tada se pojavljuje čudesna svetlost, posle čega patrijarh izlazi sa upaljenim svećama.
Za nekoliko minuta čitav hram se ispunjava belo-plavičastim sjajem, a zanimljivo je da u prvih nekoliko minuta plamen ne može nikoga da opeče.
Kako ovo čudo "pripada" jerusalimskom patrijarhu, druge crkve su pokušale da se okušaju u tome, ali nisu uspele.
Prvo je Rimokatolička crkva pokušala da ukrade prizivanje ognja, u vreme krstaške vladavine, kada su katolici na silu oduzeli od Grka svetkovinu Svetog ognja. Međutim, kako im se oganj nije javljao nakon nekoliko sati molitve, vratili su "priziv"patrijarhu.
Drugi pokušaj se dogodio u 16. veku kada su pripadnici Jermenske crkve na Veliku subotu potplatili turske činovnike da ne dozvole ulazak jerusalimskom patrijarhu u Crkvu svetog groba.
Patrijarh je počeo da se moli napolju i posle izvesnog vremena Sveti oganj se spustio kroz stub ulaznih vrata hrama, razbio ga i zapalio svežanj sveća patrijarhu.
O blagodatnom ognju pisali su još sveti Grigorije Niski i Sveti Jovan Damaskin, kao i mnogi crkveni istoričari. Zabeleženo je da su među prisutnim hrišćanima na Veliku subotu u Hramu groba Gospodnjeg bili baš ovim redom: Grci, Sirijci, Srbi, Iberi (Gruzini), Rusi, arijanci, voloži…
Iz opisa brojnih hodočasnika smatra se da su pravoslavni prvosveštenici koji dobijaju blagodatni oganj ljudi visoke duhovnosti.
Pojava blagodatnog ognja po verovanju većine vernika predstavlja vidljivu projavu Duha svetoga i potvrdu vaskrsenja Isusa Hrista.
U uspomenama Varvare Brin de Sent Ipolit, hodočasnice iz 19. veka, ona opisuje kako je posle pojave ovog čuda na Veliku subotu 1859. godine posetila mitropolita Meletija iz Petre, koji je te godine primao Blagodatni oganj.
- Bio je veoma omršao i ubldeo, ali je izraz njegovog lica zato bio prijatniji i odlikovao se neobičnim spokojem. Posmatrao me pažljivo i prodorno i, pogađajući moju potpunu ubeđenost u znamenje Božje blagodati, rekao: "Ovoga puta blagodat je već bila sišla na grob Spasiteljev kada sam ušao u Kuvukliju; jasno je: vi ste se svi tako usrdno molili da je Bog uslišio vaše molitve. Dešavalo se da se dugo molim sa suzama, a da oganj ne silazi s nebesa do dva časa. Ovoga puta sam ga ugledao čim su se za mnom zatvorila vrata... Kad sam izašao, bio sam kao slep, ništa nisam video. I da me nisu pridržavali, pao bih! - navodi se u spisima.
(Stil/ Glas Srpske)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
